Списак за проверу када се саставља сигурносни план

Списак за проверу је водич за ствари које можете да урадите да унапредите безбедност.

Ако се плашите за себе, члана породице или странку, назовите 000 за помоћ полиције.

Ако треба да користите телепринтер (TTY) или Националну релејну службу (National Relay Service) за телефонски позив у хитној ситуацији, погледајте Calls to emergency services

Друштвена заједница која брине

• Реаговање је свачија брига. Реците суседима у које имате поверења да назову полицију на 000 ако чују свађу, вику или буку. Неке особе које живе у становима имају договорене звукове (лупање ногама, куцање) којима суседима дају до знања да им треба помоћ.

• Морате да знате куда ћете ићи ако морате да изађете из стана. Држите бројеве телефона чланова породице и пријатеља у новчанику или у мобилном телефону.

• Морате да имате сопствени мобилни телефон и план (по могућности prepaid - унапред плаћен) тако да останете у вези са људима и да позиви не могу да се контролишу на рачуну или у меморији телефона.

• Направите план бекства за оне прилике када видите да ситуација измиче контроли.

• Испланирајте и вежбајте брзе путеве за бекство у хитној ситуацији из свих просторија куће/стана.

• Припремите малу торбу за бекство у којој ћете имати резервне кључеве, важне документе, специјалну играчку за децу и нешто готовине у случају да на брзину треба да одете од куће. Ако узимате лекове на рецепт, држите резервни рецепт у тој торби.

• Дајте резервне кључеве, копије важних докумената, банковних и кредитних картица и др. члану породице, пријатељу или неком другом у кога имате поверења.

• Ако имате проблема са кретањем или неку инвалидност, унапред се договорите са пријатељем да дође по вас одмах када га назовете. Неки користе шифре о којима се унапред договоре. Тако можете да назовете некога и док починилац слуша.  

• Ако је то безбедно, водите дневник насилничких или застрашујућих инцидената. То ће вам помоћи ако будете требали да тражите налог за заштиту.

Размотрите могућност скупљања корисних адреса и бројева телефона, као на пример:

• локалне такси службе (доступне такси службе, ако вам затребају).
• број телефона службе за кризне ситуације у вашој држави или територији.
• најближег центра за кризне ситуације.
• адресу локалне полицијске станице.
• Не заборавите да увек можете да назовете 1800RESPECT на 1800 737 732.

• Ако сте се растали од партнера, ако можете, поставите светла напољу, додатне браве на прозоре или врата или капију. Полиција често обавља проверу ‘повећања безбедности’ и даје вам предлоге о томе како да унапредите безбедност у вашој кући или стану. Неке службе за помоћ у случају насиља код куће и у породици или полицијске службе имају финансијска средства којима помажу жртвама насиља да покрију те трошкове.

• Промените број мобилног телефона и поставите га на ‘private’. Користите другу SIM картицу ако треба да комуницирате о деци.

• Замолите државне агенције, предузећа за комуналије, адвокатске фирме, лекаре, школе и др. да ваше податке држе у тајности.

• Отворите пост рестант (PO Box) да вам важна пошта стиже у пошту или држите адресу становања у тајности.

• Разговарајте са службом за помоћ у случају насиља код куће и у породици, са адвокатом у друштвеној заједници или са полицијом о издавању налога о заштити, ако још није издат. Ти налози могу да упозоре полицију на неке од опасности унапред.  Налози такође могу да се издају да забране насилнику да дође на ваше радно место.

• Паркирајте ауто на прометном месту. Избегавајте подземне паркинге, а ако морате да их користите, замолите некога да вас отпрати до аута.

• Ако видите свог партнера или бившег партнера, што пре уђите на јавно или прометно место.

• Ако сте се растали од партнера, замолите свог шефа да се ваши позиви и посетиоци провере на рецепцији. Ако радите на јавном месту, као што је тржни центар, разговарајте са особљем обезбеђења и покажите им слику вашег бившег партнера.

• Ако сте се растали од партнера, покушајте да редовно мењате своје рутинске радње и путању кретања. Кад год је то могуће, путујте другим возом или трамвајем, одлазите од куће у различито време, обављајте куповину на различитим местима или преко интернета.

• Реците свом шефу или особљу обезбеђења ако имате налог за заштиту који спречава насилника да дође у близину вашег радног места. Држите копију налога на послу или га носите у торби.

• Користите јавни компјутер (у библиотеци, друштвеном центру) или код пријатеља да насилник нема приступа том компјутеру.

• Промените или укините рачун на Facebook-у, као и рачуне ваше деце или подесите приватност да ограничите приступ. Људи могу случајно да открију ваше податке или место становања или где ћете бити.

• Промените рачун за електронску пошту. Потрудите се да се нова адреса за електронску пошту теже закључи или препозна - немојте да ставите име и годину рођења у име рачуна.

• Позовите техничара за компјутере да провери да ли имате шпијунски софтвер или keylogger.

• Помозите деци да науче који су знакови опасности.

• Нека разговор буде практичан, као и када разговарате о другим темама и безбедности, на пример о планирању поступака у случају природних катастрофа, пожара и др.

• Вежбајте путеве за бекство у хитној ситуацији - разговарајте о томе на исти начин на који бисте разговарали о ватрогасној вежби или вежби за случај олује.

• Објасните деци да она нису одговорна за заустављање насилника када је он љут или када се насилнички понаша.

• Научите децу кога да позову или куда да иду у хитној ситуацији. То укључује позив на 000 где треба да траже полицију и да дају своју адресу.

• Обавестите школе или центре за чување деце о насиљу, а такође и родитеље друге деце у које имате поверења. Они могу да мотре на знакове ескалације, а такође да вам помогну да испуните емотивне потребе вашег детета. Брижна заједница помаже да се одржи безбедност деце. Дајте школи или центру за чување деце један примерак налога о заштити и фотографију насилника, да знају на кога треба да припазе. 

У случају непосредне опасности, назовите 000 за помоћ полиције.

Ако треба да користите телепринтер (TTY) или Националну релејну службу (National Relay Service) за телефонски позив у хитној ситуацији, погледајте Calls to emergency services

Саветовање преко телефона

Како да користите услуге саветовања преко телефона са тумачем TIS-а

Саветовање преко телефона

Developed with: Domestic Violence Resource Centre Victoria